ENERGETIKA 2027
ENERGETIKA 2027
PRVO OBAVEŠTENJE
SRPSKA I REGIONALNA ENERGETIKA DO 2035. – Kako obezbediti dovoljno dostupne i čiste energije za novu industrijsku eru Srbije, Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope
Poštovane koleginice i kolege,
sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će Savez energetičara, stručno-naučna organizacija koja postoji i u kontinuitetu radi već 107 godina, na Zlatiboru, od 13. do 16. aprila 2027. godine, organizovati svoje tradicionalno naučno-stručno Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2027, koje će biti posvećeno sadašnjem stanju i budućem razvoju integralne energetike Srbije, Zapadnog Balkana i šireg prostora Jugoistočne Evrope.
Ovo Savetovanje bi trebalo da pruži prostor za otvorenu stručnu raspravu o bar tri osnovna pitanja:
- Kako obezbediti dovoljno energije za razvoj društva i privrede?
- Kako obezbediti prihvatljivu cenu energije? i
- Kako sprovesti energetsku tranziciju bez ugrožavanja sigurnosti sistema i privrednog razvoja?
Noseće tematske oblasti ovog Savetovanja su:
- Energetska sigurnost Jugoistočne Evrope
- Regionalno tržište električne energije i integracija sa energetskim tržištem Evropske unije
- Obnovljivi izvori energije i stabilnost elektroenergetskog sistema
- Elektroenergetske mreže, interkonekcije i skladištenje energije
- Budućnost termoenergetike i pravedna energetska tranzicija
- Nuklearna energetika – mogućnosti regionalne saradnje
- Energetska efikasnost i upravljanje potrošnjom
- Novi energetski trendovi – vodonik, alternativna goriva i povezivanje energetskih sektora
- Promene na strani potrošnje električne energije – elektrifikacija, digitalizacija i data-centri
- Energetika saobraćaja – od nafte do elektrifikacije transporta
septembar 2026. godine
Palata Nauke - godišnji energetski izveštaj
EPS je nakon ozbiljnih problema početkom ove decenije delimično stabilizovao proizvodnju, ali uz velika ulaganja i troškove. Kao jedan od ključnih izazova ostaje zavisnost od uvoza uglja, zbog čega se mnogo očekuje od otvaranja kopa Radljevo, upozoravaju iz Saveza energetičara Srbije u svom najnovijem izveštaju, predstavljenom juče stručnoj javnosti.
Istovremeno, proizvodni kapaciteti se ne prilagođavaju dovoljno promenama u potrošnji, naročito sve većoj letnjoj potrošnji struje.
Elektroenergetska infrastruktura Srbije suočava se sa različitim problemima, upozoravaju energetičari. Elektromreža Srbije ima prostor za bolje korišćenje postojećih prenosnih kapaciteta, dok je Elektrodistribuciji Srbije potrebna ubrzana modernizacija i digitalizacija, uključujući širu primenu pametnih brojila. Poseban problem EPS-a je i nepovoljan odnos kvalifikovanih i nekvalifikovanih zaposlenih.
Autori izveštaja, profesor ETF-a Nikola Rajaković i dr Ilija Batas Bjelić, ocenjuju da je Srbija zakasnila sa energetskom tranzicijom i da sada, pored troškova same tranzicije, plaća i cenu tog kašnjenja. Upozoravaju da bi izgradnja novih termoelektrana na ugalj dodatno opteretila građane i buduće generacije, dok je period do 2030. ključan za promenu energetskog sistema. Procena je da je do tada u energetsku infrastrukturu Srbije potrebno uložiti između 15 i 20 milijardi evra.
Struktura proizvodnje tokom 2025. ostaje dominantno naslonjena na lignit (blizu 70 odsto), hidro proizvodnja je zavisna od hidroloških prilika (blizu 26 odsto), vetroproizvodnja je dostigla udeo blizu 3,8 odsto (do 2017. vetra praktično nije bilo), dok je proizvodnja iz solarnih elektrana prema izveštajima još uvek simbolična u ukupnom energetskom miksu, ali sa značajnim godišnjim procentualnim rastom, drugu godinu za redom, i očekuje se da to bude nastavljeno i ove godine i vidljivo u sledećem izveštaju Saveza energetičara.
„Ova 2025. godina za EPS je u simboličnom smislu pozitivna jer je u svom sastavu prvi put prikazao jednu fotonaponsku elektranu i jednu vetroelektranu“, dodaju u izveštaju.
Zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika struje i uravnotežuje svoj bilans zahvaljujući dobroj povezanosti sa susednim elektroenergetskim sistemima. Iza svih ovih brojki se vidi da hidrologija diktira varijabilnost proizvodnje, a da konvencionalni termokapaciteti zbog starosti i potreba za pojačanim održavanjem unose dodatnu neizvesnost.
Tokom 2025. na mrežu EDS-a su priključene 33 male elektrane ukupne snage 106 megavata (MW). S tim elektranama EDS raspolaže sa ukupno 446 proizvodnih objekata ukupne snage 460 megavata.
Najzastupljenije su fotonaponske elektrane sa oko 195 megavata (novopriključenih 106 MW), male hidroelektrana sa oko 132 MW (nije bilo novih priključenja), biogasne elektrane sa oko 53 MW (novopriključenih 8 MW) i vetroelektrane sa oko 34 MW (nije bilo novih priključenja).
Ostalo su kogenerativne elektrane na gas i ostala goriva.
„U odnosu na 2024. godinu najveći rast je kod priključenja fotonaponskih elektrana od 106 MW što je duplo više od novopriključenih fotonaponskih elektrana tokom 2024 ( 53 MW). Fotonaponskih elektrana je krajem prošle godine ukupno 209 sa ukupnom snagom 195 MW i sa ukupnom proizvedenom energijom od 243 MWh“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se konstatuje i da se EPS dominantno oslanja na lignit (71,4 odsto) i hidroenergiju (27,3 odsto), dok su ostali obnovljivi izvori gotovo zanemarljivi u njegovom portfoliju. Sistem podsticaja je mnogo raznovrsniji u pogledu obnovljivih izvora, a najveći udeo imaju vetroelektrane (51,1 odsto), a značajan doprinos daju biomasa i biogas (17,1 odsto), kao i spaljivanje otpada (10,2 odsto).
Tekst preuzet sa sajta Nova Ekonomija
autor Katarina Pantelić
Dodela nagrada autorima ENERGETIKA 2026
Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2026 sa radnim naslovom ENERGETIKA BUDUĆNOSTI održali smo posle jubilarnog 40. Savetovanja koje je definitivno potvrdilo da su naša savetovanja stručna i naučna tribina za suočavanje različitih pogleda na energetski sektor u atmosferi akademske tolerantnosti. Ovogodišnje savetovanje okupilo je više od 400 učesnika, a prezentovano je više od 130 radova. Pokazalo se da je napredak u našem sektoru moguć samo ako se kompleksna pitanja energetike sagledavaju sa visokim nivoom profesionalnih znanja, ali i sa dubokim uvažavanjem različitih mišljenja.
U prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2026.
Nagrađeni radovi studenata su:
Adaptive Overcurrent Protection in Inverter-Dominated Microgrids Considering Fault Ride-Through and Dynamic Operating Modes, nagrađeni student: Aleksej Žilović,
Napredna dijagnostika stanja vetroparkova, nagrađeni student: Jelena Balšić,
Analiza uticaja pasivnih mjera na energetsku efikasnost objekta u Crnoj Gori primjenom paketa ENERGY +, nagrađeni student: Igor Vušanović,
Elektrohemijske osobine natrijum-jonskih baterija, nagrađeni student: Ljubica Ljubičić,
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Savez energetičara
PORUKE SAVETOVANJA ENERGETIKA 2026
ENERGETIKA 2026
Zaključci savetovanja
Prof. Nikola Rajaković
Predsednik Saveza energetičara
Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2026 sa radnim naslovom ENERGETIKA BUDUĆNOSTI održali smo posle jubilarnog 40. Savetovanja koje je definitivno potvrdilo da su naša savetovanja stručna i naučna tribina za suočavanje različitih pogleda na energetski sektor u atmosferi akademske tolerantnosti. Ovogodišnje savetovanje okupilo je više od 400 učesnika, a prezentovano je više od 130 radova. Pokazalo se da je napredak u našem sektoru moguć samo ako se kompleksna pitanja energetike sagledavaju sa visokim nivoom profesionalnih znanja, ali i sa dubokim uvažavanjem različitih mišljenja.
Na Međunarodnom savetovanju ENERGETIKA 2026, u suorganizaciji sa Akcionarskim društvom „Elektroprivreda Srbije“, održana su 4 PANELA u okviru stručnog skupa „Energija Projekti Sigurnost“. Stručnjaci iz različitih sektora na profesionalan način sagledali su najaktuelnije teme ključne za razvoj i budućnost energetike u Srbiji i regionu. Otvorena su pitanja zelene tranzicije, finansiranja, primene novih tehnologija i sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
Osim četiri panela, učesnici skupa su čuli i stavove prvog čoveka EPS o planiranim investicionim projektima, razvoju nuklearne energije i uloge EPS u tom procesu, kao i o rezultatima u prethodne tri godine. Panelisti su konstatovali da sve elektroprivrede u regionu snažno rade na procesima izgradnje novih kapaciteta koji vode ka dekarbonizaciji na način obezbeđenja pouzdanog rada sistema, ali da elektroprivrede ne mogu same nositi teret ovog procesa zbog obima potrebnih finasijskih sredstava. Poseban panel bavio se temom finansiranja tranzicije i zajednički stav je da neophodno je da se uključe svi činioci, jer ukupni kapitalni troškovi potrebni za postizanje ciljeva dekarbonizacije Srbije dostižu 27 milijardi evra do 2050. godine. Deo sadašnjosti, ali i budućnosti je i korišćenje alata koje pruža veštačka inteligencija koji će pomoći u optimizaciji i sigurnosti rada elektroenergetskog sistem za koji se EPS blagovremeno priprema. O tome su govorili eksperti sa polja AI tehnologije, a na poslednjem panelu ovogodišnjeg skupa istaknut je značaj bezbednog rada elektoenergetskih sistema, a posebno je naglašen pdojednak značaj sistema za skladištenje električne energije, kako baterijskih skladišta tako i reverzibilnih HE.
Na Savetovanju su održana i tri pozivna predavanja, dva OKRUGLA STOLA i promotivno-marketinške prezentacije uz široko međunarodno i regionalno učešće eksperata i donosioca odluka.
Iz raznih uglova se zaključilo da šira slika energetike ukazuje energetske potrebe čovečanstva iz godine u godinu postaju sve veće jer je energija nezamenljivi pokretač ekonomskog rasta i velikog broja tehnoloških unapređenja. Trend elektrifikacije svih oblasti privrede (transport, industrija, grejanje/hlađenje…) uz naglo povećanje energetskih potreba u korišćenju data centara, veštačke inteligencije i kriptovaluta dodatno povećava pritisak na sektor proizvodnje električne energije u Srbiji i regionu, u kome i dalje dominiraju fosilna goriva. Činilo se da je poslednjih godina, pod pritiskom globalnih klimatskih promena, svet ubrzao proces dekarbonizacije energetike. Ali, zbog geostrateških tektonskih pomeranja (kovid, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, nova energetska politika SAD), privremeno se pojavljuju i opcije za povratak fosilnim gorivima i slični izleti. Međutim, gotovo je nesumnjivo da bez obzira na povremena odstupanja, dekarbonizacija ostaje glavni trend.
U aktuelnim okolnostima upravljanje razvojem energetskog sektora postaje složen proces sa veoma ograničenim prostorom za manevar u pronalaženju optimalnih rešenja. Na ova rešenja utiču klimatske promene, rezerve prirodnih energetskih resursa, raspoložive tehnologije, ekonomska isplativost projekata i vremenski okviri procesa dekarbonizacije — a sve to sa prioritetom nad prioritetima: obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja električnom i toplotnom energijom.
Važna poruka sa Savetovanja odnosi se na implikacije koje aktuelna geopolitička kriza ima na energetiku. Pre svega uočava se nova realnost u kojoj geopolitika i energetika nisu nikad bile tešnje povezane. Male zemlje, poput Srbije, kao odgovor na ova dešavanja moraju da jačaju svoju energetsku nezavisnost, jednoglasna je poruka sa OKRUGLOG STOLA fokusiranog na ovu temu, ali i poruka koja je obeležila Savetovanje. Prirodni način da se to uradi je brži razvoj primene OIE u integralnoj energetici. U tom kontekstu ističe se jedno od pozivnih predavanja koje je afirmisalo tehnološki koncept 100% OIE u kome se značajno jača sektor sintetičkih goriva (koja se proizvode iz OIE). Dakle, aktuelna dešavanja su zamajac ubrzanom razvoju OIE i dodatne ekskurzije u fosilizaciju treba razumeti samo kao neuspešne epizode na dugom putu potpune dekarbonizacije.
Posebno je značajno da izvesna usporavanja na putu šire primene OIE ne smeju da postanu trend jer sigurno je da pristup kojim se OIE izrazito glorifikuju nema mesta, pošto i njihova primena ima slabih tačaka, ali je isključivost u pravcu negiranja perspektiva OIE još manje opravdana.
Energetska tranzicija, osim tehnoloških, finansijskih i ekonomskih promena, donosi i značajne društvene transformacije. Pojava i rast broja kupaca – proizvođača u Srbiji, kao i osnivanje nekoliko energetskih zadruga, ohrabrujući su znaci decentralizacije i demokratizacije energetike. Ipak, doprinos ukupnim energetskim potrebama sa strane decentralizovane proizvodnje je veoma mali i mora se intenzivno raditi da se taj udeo poveća.
Od posebnog značaja je pitanje transformacije elektroprivreda u kontekstu efikasnijeg poslovanja. Nesporno je da transformacija doprinosi bržem donošenju odluka i, iz perspektive kompanija, izraženijem kursu u kome je profit ključni pokazatelj poslovanja.
Finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i veliki igrači u sektoru moraju da ponesu proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participiraju u ovom velikom poslu.
Na tržištu raste broj prilika: kupi jeftino – prodaj skupo i njih je važno optimalno koristiti dodatnom fleksibilizacijom sistema putem izgradnje baterijskih skladišta i novih RHE. U sektoru, a posebno u distributivnom podsistemu, neophodne su modernizacija i digitalizacija zbog zastarele infrastrukture i zbog podizanja spremnosti za prihvatanje decentralizovane proizvodnje.
Ključni kapacitet za prevazilaženje izazova u energetskom sektoru je domaća struka koja je raspoređena po elektroenergetskim kompanijama, fakultetima i institutima, agencijama, nevladinom sektoru, u privatnim firmama… Samo sinergijom ukupne stručne javnosti moguće je ostvariti pozitivne pomake u modernizaciji i dekarbonizaciji energetskog sektora i krenuti u razvoj energetskog miksa koji najviše odgovara Srbiji.
Imajući u vidu sve ove stavove i ceneći energetsku nezavisnost kao važan stub buduće energetske politike, u ovom trenutku se čini da možda budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potrošnjom, itd.) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika, nije idealizovana slika energetske budućnosti već tehnološka mogućnost u kojoj će eventualno biti pridodat i doprinos nuklearnih elektrana.
Zajednička poruka je da optimizam u energetskom sektoru regiona nije prazna fraza. Razlozi su brojni i svode se na razmišljanja bliska konsenzusu u struci da je posvećenost dekarbonizaciji čvrsta i neupitna, da su OIE postupno sa sve većim udelom u energetskom miksu, da se tehnologije skladištenja i fleksibilizacija sistema sve šire primenjuju, da se tržišta energenata ubrzano razvijaju, da se energetska efikasnost poboljšava, da prirodni gas kao prelazno gorivo i dalje ima svoju ulogu, da je nuklearna energetika ponovo aktuelna, da tehnologije primene vodonika sve više obećavaju, da su tehnologije hvatanja, skladištenja i korišćenja ugljenika i dalje relevantne,…
Savetovanje smo zaključili sa verom u bolje energetsko sutra i Srbije i regiona i sa porukom da naredna savetovanja treba dodatno da jačaju struku koja će tako pripremljena na najbolji način odgovoriti na izazove moderne energetike.
Vesti
EPS je nakon ozbiljnih problema početkom ove decenije delimično stabilizovao proizvodnju, ali uz velika ulaganja i troškove. Kao jedan od ključnih izazova ostaje zavisnost od uvoza uglja, zbog čega se mnogo očekuje od otvaranja kopa Radljevo, upozoravaju iz Saveza energetičara Srbije u svom najnovijem izveštaju, predstavljenom juče stručnoj javnosti.
Vesti
U prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2026.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Vesti
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije.
Časopis i savetovanje
Energija, ekonomija, ekologija
Časopis
Radovi se objavljuju na srpskom, odnosno srpskohrvatskom jeziku ili engleskom jeziku.
Savetovanje Energetika 2026
Zlatibor 15. do 18. aprila 2026. u hotelu Zlatibor.
Vizija za budućnost
O našoj filozofiji
Savez energetičara predstavlja jedinstvenu platformu u kojoj se sučeljavaju svi delovi energetskog sektora na jednom mestu sa zadatkom formulisanja zajedničkih ciljeva.
Savez energetičara pruža svojim članovima široku paletu pomoći u radnim i informativnim oblastima, prilikom uspostavljanja kontakata sa partnerima, kao što su: seminari, savetovanja, učešće na izložbama, specijalizovanim manifestacijama na kojima su predstavljene mogućnosti, stanje i razvojne potrebe energetske privrede Srbije, kao i domaćih i stranih firmi iz energetskog sektora.
Članstvo
Organizacija
Na čelu Saveza nalazi se Upravni odbor
U toku stogodišnjeg postojanja Savez energetičara je, u procesu brojnih institucionih i organizacionih promena, prošao kroz više razvojnih faza, da bi danas kao nezavisna stručna organizacija okupljala blizu 10 000 članova.
